Pored novih prijateljstava, polaganja ispita, dobijanja diplome i svega onoga što nose studije, jedna od najvažnijih stvari koju treba da steknete u toku studija jeste znanje. Neosporivo, teorijsko znanje je bitno i predstavlja osnov za bilo kakav konkretan rad, ali ni jednom posladvcu nije važno koliko vi znate nešto u teoriji, već koliko umete svoje znanje da primenite u poslu. Za to vam je neophodno iskustvo, a sigurno da su prakse, koje nude gotovo sve IT kompanije, najbolji način da radite na realnim projektima, proširite svoje znanje, upoznate se sa tehnologijama koje se koriste u praksi, vidite kako neka kompanija funkcioniše I sebi olakšate put do zaposlenja.
Ovog puta vam donosimo drugu u nizu priča o studentima koji su prošli prakse i zaposlili se u nekim od najboljih IT firmi u Srbiji. Svoje iskustvo sa nama je podelila Dunja Ajduković, studentkinja Tehničkog fakulteta “Mihajlo Pupin” na smeru informacione tehnologije.
Kao neko ko je imao iskustva sa radom na projektima, pored onih koji se rade na fakultetu, zbog čega si se odlučila za praksu baš u kompaniji Consulteer?
Za praksu sam se prijavila iz dva razloga. Prvo jer je kompanija Consulteer stabilna IT kompanija u velikom usponu. Trening se sprovodi agile metodologijom gde je 80% vremena isplanirano, a 20% se odvaja za slobodno razvijanje developera, ukljčujući kurseve, predavanja i konferencije. U ljude se ulaže i obezbeđuju im se vreme, resursi i mentori. Drugi razlog jeste taj što kompanija primenjuje tehnologije i programske jezike koji mene veoma interesuju (Java, rad sa mikroservisima, big data, machine learning, augmented reality itd.)
Kako je izgledao proces apliciranja?
Proces apliciranja za praksu je veoma sličan procesu apliciranja za posao, s tim što su kriterijumi dosta niži. Kandidat prolazi kroz pismeni deo testa I kroz tehnički intervju sa team lead-om. Kriterijumi su takvi da se traže ljudi koji imaju dobar potencijal. Hire for attitude, train for skills.
Često možemo čuti da studenti na praksama ne rade ništa i da je to gubljenje vremena, a tvoje iskustvo je drugačije. Opiši nam kako je izgledala praksa.
Svaki praktikant dobija svog mentora. Na početku se radi na internom projektu gde je glavni cilj proći kroz sve faze projekta – od specifikacije, pisanja dokumentacije, planiranja sprintova, estimacije vremena, do samog kodiranja, testiranja, code review-a, deployment-a.
Jedno og glavnih pitanja u studentskim danima je posao ili studije, jer se neretko podrazumeva da jedno isključuje drugo. Obzirom da si se nakon prakse, na trećoj godini studija, i zaposlila u istoj kompaniji da li je teško biti student I raditi puno radno vreme?
I da I ne. Zavisi od toga koliko se nešto stvarno želi I voli. U svakom slučaju važno je napraviti dobar balans, tako da fakultet ne trpi zbog posla.
Koliko ti je praksa značila za dobijanje posla?
Dosta. Provela sam mnogo vremena sa odličnim stručnjacima, radila sam na realnim projektima i prošla sam kroz sve faze na jednom projektu. Nakon internog projekta, praktikanti se polako uvode na komercijalne projekte i taskove. Ja sam posle određenog vremena na praksi prešla u bekend department i nastavila kao sowtfare developer.
Složićemo se da se studenti ne odlučuju tako lako da naprave taj korak I apliciraju za praksu. Šta bi im poručila?
Najvažniji je samostalan rad. Ukoliko nemaš volju da naučiš i uspeš, neće te nijedan fakultet ili praksa naučiti poslu. Posao developera je dosta zahtevan, zahteva konstanto razmišljanje i rešavanje problema, što u stvari i jeste posebno. Nikada nije dosadno, prati se razvoj tehnologija i ostavlja se prostora za konstantno učenje, usavršavanje i lični pečat.
Za uspeh je mnogo zaslužan moj mentor Hani Al-Hamidawi i mnogo mu se zahvaljujem.
Manje slobodnog vremena i nesigurnost u sebe ili u svoje znanje su najčešći razlozi zbog kojih studenti čekaju da završe studije pa da krenu sa praktičnim radom. Nadamo se da će vam Dunjina priča preneti sve prednosti koje možete dobiti i da će vas ohrabriti da već sada napravite prvi korak i aplicirate za praksu u nekoj od IT firmi u Zrenjaninu,